петак, 07. април 2017.

Evropska putesestvija

Stala nogom na Evropu!
Još samo da savladam jezik i cela Nemačka je moja.
Dok ne savladam: spuštenzi guzenzi na evropske štrase, imam divan pogled sa terase.
Poetična podloga: hajde, her deko da plivamo Majnom, najn ću, čedo, ne zna plivat' đedo!

Domaċica žena srpskog porekla kad dođe do Švabe prvo uzme nož u ruke.
Da im iseĉe praseĊinu, bre.

Izmešala latinski, srpski, ruski, engleski i nemački. U toku reforma jezika. Izrada " Srpsko-nemačkog rečnika" na latinskom sa primesama ruskog u završnoj fazi.
Šta ću kad sam rečita pa nema dalje.

Upoznala sam Afrikanca. Pravog!
Još da savladam jezik Inka, neke delotvorne mantre i vudu-magiju pa da spasim Srbiju
.

Jedan seo do mene i odmah konverzaciju. Niht, burazere, dojĉe, samo srpski. On dojĉe, ja srpski, on dojče, ja srpski. Ja malo i osmeh doduše. Siti se ispričasmo.
" Serbian gut!", reĉe i ode.
Nije Nemačka tako strašna. Strašna je spoznaja da ima života za razliku od moje Srbije.
Pozdravite mi Vođu. Nikako da ga izbacim iz misli. Kako god napravim paralelu tako mu se setim familije.

Svaki, ali svaki stanovnik Štutgarta kupi kartu, uđe u eS-ban i otkuca je. Samo naš Srbin ( u ovom slučaju ja ) kupim kartu, uđem u eS-ban i mirno sednem.
Hej, živote, naviko iz Srbije!

ProCUFUNZala sam Nemačku uzduž i popreko, potpuno sama. Da sam znala da ću se snaći kao da sam ceo život ovde docufunzala bih ranije. Ali nikad ne bih zauvek ostala. Ne mogu ja da živim u sterilnim uslovima. Sve im je uređeno: zakon, ulice, sistem, poslovne interakcije, brak, prostor, stide se Vođe naglas, a oni i dalje bez osmeha na licu. Kod nas: nema zakona, ulice u haosu, posao rade nestručni i neškolovani, porodice se raspadaju, Vođu veličamo i crkosmo od smeha!
Hej, živote, duhu slovenski!

Pola sata tražim sredstvo za pranje zuba i kad sam konačno pronašla tubu, istresem, nakvasim i lagano počnem. Rekoh, ček' još malo da nakvasim četkicu, kad ja ponovo u usta, a ono ni makac. Šta je ovo, sunce ti poljubim! Poĉe da stiska, stvrdnjava, usta da se lepe, uhvati me panika, udri onom četkicom ko nenormalna, trljaj, guli, čupaj... Hejjjj, jezik mi unutra, spašavaj budalo kad ne znaš da čitaš.
Kad se smanjila panika vidim ( po slikama, a kako drugačije ) da je to bio lepak za protezu.
Naravoučenije: nikako bez znanja jezika ne perite zube, jer preti opasnost da ostanete bez jezika!

Stavila me u danonoćne smene kod dede šlogiranog u jezik, a poslala me da jezik naučim.
Prvi put u životu ćutim. Trauma, ne pitajte.
Hej, živote, šefe iz Nemačke!

Šišala sam deda Švabu. Kad sagledam ruku svojih delo mislim da sam se osvetila za Aušvic....