субота, 24. јун 2017.

Tobogan misli: "Justicijo, digni glavu"

Tobogan misli: "Justicijo, digni glavu": " Pred vama nije knjiga već odgovori. Jasna metafora, kao svedok ogromnog umeća pisca da svedoči o vremenu, događajima, ljudima iz ug...

"Justicijo, digni glavu"

" Pred vama nije knjiga već odgovori. Jasna metafora, kao svedok ogromnog umeća pisca da svedoči o vremenu, događajima, ljudima iz ugla svih tih osvešćenih ličnosti...... Uz redove koji su pred vama smejaćete se, plakati, razmišljati i diviti se hrabrosti jedne žene da iz sebe, istinoljubive i svevideće, pusti britku misao da kaže ono što mnogi misle ali ćute. Otkrićete i sopstvenu hrabrost." ( zapisala je u Uvodnoj reči Jelena Milenković Mladenović, romanopisac )
" Njen roman upozorava na etičku vrednost prava i pravičnosti, uopšte. Njenoj Justiciji su glavu stavili u gips, ona ne diše i Pavica joj svakom svojom rečenicom o svetu u kojem živimo odvaljuje deo gipsanog oklopa da bi joj na kraju dala da udahne opori vazduh. Predgovog završavam Pavičinim pitanjem:" Bože, jesam li ja sada mrtva? Nisi. Od danas si, ustvari, besmrtna. Odlaziš u večnost. Živela!" Ovaj roman ide tamo, u besmrtnost." ( zapisala je u Predgovoru urednik i voditelj RT Vojvodine Zorka Baković )
" Dakle, čini se da iza svake buntovne žene danas stoji neuspešan muškarac. Čini se, ali samo onima koji se nisu susreli sa satiričnim perom Pavice Veljović. Još od svoje obazrive, ali stamene pojave u svetu pisane reči Pavica je ostavila tragove koje čak ni opsesivno-kompulsivni forezničar ne bi umeo da ukloni. Politika, brak, deca, istorija, pa i seks da se ne lažemo polja su na kojima se njena žaoka odavno obrušava i čini je jednom od najtalentovanijih žena koje danas stvaraju." ( zapisao je u recenziji Miodrag Stošić, književnik i multimedijski umetnik )
" Pun mi vas je kofer!" ( obratio se knjigama urednik, satiričar i glavni čovek Književno-umetničke asocijacije "Artija" ( Paraćin) kad ih je spakovao u kofer i krenuo put Beograda, Vladica Milenković )
Svi ovi ljudi biće poštovani govornici dana 29.06.2016 u 19h u Biblioteci "Milutin Bojić" u Beogradu ( Ul. Ilije Garašanina 5 ) gde će knjiga "Justicijo, digni glavu" imati svoje prve promotivne korake. Zahvaljujući uredniku i piscuKarlo Astrahan koji mi nesebično daje prostor i koji će to veče biti i voditelj promocije osećam se presrećnom!
Dobro mi došli, čitaoci namernici 

субота, 08. април 2017.

Izborno svekrvino vaskrsnuće

Moja pokojna svekrva će i ove godine regularno da izađe na izbore. I smrtno je ozbiljna u toj nameri. Od kako je dušu ispustila ( smatralo se da ima dušu ) ovo su četvrti i uporno je pozivaju. Nije vredelo ni moje ukazivanje na taj propust, ni ljubazna ni šaljiva opcija kojom sam molila da me ne traumiraju sličnim pozivima, ništa. Nasmeju se na opaske, dođu izbori oni opet pozivnicu. Nije vredelo ni kad je moj Vanja na pitanje SNS ispitanika da li će Veroslava doći sama ili da dođu po nju objasnio da ona nije baš u mobilnom stanju i da bi zbog kostobolje mogla samo zemlju da strese odole.... E, ove godine ću lično ja da im izađem u susret na jedini način koji razumeju. Uprtiću imaginarnu svekrvu, onako pod ruku, pa u školu. Fino ću da napravim dramu, sve njima na oči u stilu: sedi, kevo, ovde, samo da ja uzmem listiće za obe; jelte, gospodine, jel' možete da mi prdržite svekrvu dok joj donesem vodu da je malo osvežim, ilovača loše deluje na kosti pa se, sirota, sva usukala, jedva se drži na nogama; śta je, śta me gledate, vi ste je zvali-vi je i pridržavajte sad; kako ne vidite nikog sem mene?! A ovaj listić?! Jel' piše koji je broj, piše! Daj taj listiċ, ja ću ruku da joj držim kako joj ne bi zadrhtala dok zaokružuje! Daj ratluk i vodu, vidiš da joj nije dobro kad joj koske pomerate. Požuri, nisu ti ovo Zadušnice već izbori, majku mu! Žena čak iz zemlje šumadijske došla da ispoštuje poziv, a vi sad našli da se krstite! Kevo, samo smireno, na ti maramica, obliva te neki mrtvački znoj; sedi ovde, nemoj sad da mi kolabiraš kad si umrla; jao, kevo, i ti si oduvek volela dramaturgiju pa si na ovako ozbiljnom mestu našla da se praviš mrtva hladna.
Tolike godine, isti ljudi uvek na izbornim mestima, svaki put mašem listićem i umrlicom i niko ne nađe za shodno da jednom ispravi kvar! Mene nećete ubediti da SNS ne krade glasove.
Kevo, na mestu voljno! Na biračkom mestu biće ove godine postrojavanja.

#pavicaveljović

петак, 07. април 2017.

Evropska putesestvija

Stala nogom na Evropu!
Još samo da savladam jezik i cela Nemačka je moja.
Dok ne savladam: spuštenzi guzenzi na evropske štrase, imam divan pogled sa terase.
Poetična podloga: hajde, her deko da plivamo Majnom, najn ću, čedo, ne zna plivat' đedo!

Domaċica žena srpskog porekla kad dođe do Švabe prvo uzme nož u ruke.
Da im iseĉe praseĊinu, bre.

Izmešala latinski, srpski, ruski, engleski i nemački. U toku reforma jezika. Izrada " Srpsko-nemačkog rečnika" na latinskom sa primesama ruskog u završnoj fazi.
Šta ću kad sam rečita pa nema dalje.

Upoznala sam Afrikanca. Pravog!
Još da savladam jezik Inka, neke delotvorne mantre i vudu-magiju pa da spasim Srbiju
.

Jedan seo do mene i odmah konverzaciju. Niht, burazere, dojĉe, samo srpski. On dojĉe, ja srpski, on dojče, ja srpski. Ja malo i osmeh doduše. Siti se ispričasmo.
" Serbian gut!", reĉe i ode.
Nije Nemačka tako strašna. Strašna je spoznaja da ima života za razliku od moje Srbije.
Pozdravite mi Vođu. Nikako da ga izbacim iz misli. Kako god napravim paralelu tako mu se setim familije.

Svaki, ali svaki stanovnik Štutgarta kupi kartu, uđe u eS-ban i otkuca je. Samo naš Srbin ( u ovom slučaju ja ) kupim kartu, uđem u eS-ban i mirno sednem.
Hej, živote, naviko iz Srbije!

ProCUFUNZala sam Nemačku uzduž i popreko, potpuno sama. Da sam znala da ću se snaći kao da sam ceo život ovde docufunzala bih ranije. Ali nikad ne bih zauvek ostala. Ne mogu ja da živim u sterilnim uslovima. Sve im je uređeno: zakon, ulice, sistem, poslovne interakcije, brak, prostor, stide se Vođe naglas, a oni i dalje bez osmeha na licu. Kod nas: nema zakona, ulice u haosu, posao rade nestručni i neškolovani, porodice se raspadaju, Vođu veličamo i crkosmo od smeha!
Hej, živote, duhu slovenski!

Pola sata tražim sredstvo za pranje zuba i kad sam konačno pronašla tubu, istresem, nakvasim i lagano počnem. Rekoh, ček' još malo da nakvasim četkicu, kad ja ponovo u usta, a ono ni makac. Šta je ovo, sunce ti poljubim! Poĉe da stiska, stvrdnjava, usta da se lepe, uhvati me panika, udri onom četkicom ko nenormalna, trljaj, guli, čupaj... Hejjjj, jezik mi unutra, spašavaj budalo kad ne znaš da čitaš.
Kad se smanjila panika vidim ( po slikama, a kako drugačije ) da je to bio lepak za protezu.
Naravoučenije: nikako bez znanja jezika ne perite zube, jer preti opasnost da ostanete bez jezika!

Stavila me u danonoćne smene kod dede šlogiranog u jezik, a poslala me da jezik naučim.
Prvi put u životu ćutim. Trauma, ne pitajte.
Hej, živote, šefe iz Nemačke!

Šišala sam deda Švabu. Kad sagledam ruku svojih delo mislim da sam se osvetila za Aušvic....

Av, av! Ne laj!

1. Narod kuka!
Vođa nije ni umro,a već nas je zavio u crno.

2. Kad Vođa umre ukinućemo izbore.
Da se ne povampiri!

3. Konsultovaću psihijatra.
Birala sam jednog čoveka, a državu vodi višestruka ličnost.

4. Zalivajte afričku šljivu.
Srbija se digla!

5. Vođa bi da nas gurne u ponor, ali smo ga prešli:
već smo tamo!

6. Želi da mu deci u Srbiji bude bolje pa je glasao za Onog.
Deca mu dođu dva puta godišnje iz Nemačke da potvrde da im je stvarno bolje.

7. Srbijo, majko!
Daj me na usvajanje.

8. - AV,AV, AV!
- Na koji moj ti vučićaš toliko, lud li si pas?
- Ne lajem. Danas čitam novine u Srbiji.

9. Od kada je čuo da ovce AVću moj pas se postideo svog glasa.
I počeo da muče!

10. Dotakla sam pod jezikom.
Slomila mi se štikla.

11. Kad bi se milioni digli nule bi pale!

12. Došao bi đavo po svoje,
ali Vođa nema dušu.

13. Mi smo narod koji menja sve kad već propadnemo. Menjamo kola kad propadnu i nastradamo, krov kad propadne i pokisnemo, cipele kad se već izronđaju i naprave žuljeve, čarape svaki sedmi dan, muževe i žene kad nam se ćefne, jedino vlast i padeže ne menjamo iako zbog toga najviše propadamo

субота, 04. март 2017.

Skrati jezik!

1. Ne dam da me parčaju.
Kad skraćuju jezik nek' ide i glava!

2. Vođa napreduje.
Još korak i propali smo.

3. Teško je naći dobrog psihijatra u Srbiji.
Svi su poludeli!

4. Hoću da mogu sa svojom diplomom ono što umem.
Neću da moram ono što ne mogu, a imam diplomu da umem.

5. " Jače. Brže. Bolje."
Severina, ti li si?!

6. Našla sam sebi idealno mesto za život!
Meni jedino u zubarskoj ordinaciji ponavljaju uporno:" Ne zatvaraj usta! Ne zatvaraj usta!"

7. Nemamo tržišnu vrednost.
Sve plaćamo glavom.

8. Uklonila sam višak telesne mase.
Još da uklonim idiote s' grbače i "gromade" od (ne)ljudi iz života pa da poletim sa lakoćom!

9. Ko o čemu jedan samo o sebi.
Na manje gluposti nema vremena da misli.

10. Za kratko vreme Vođa je provozao što šta.
Ostalo je samo da izvoza narod.

11. Sve je naopako u ovom svetu:
ko ume nema, ko ima ne ume.

субота, 18. фебруар 2017.

Pisanje- moja strana sveta

Hajde da budemo na istoj strani sveta mi koji imamo svoj svet. Ćutim tišinu. Dajem pomen svemu ljudskom što je uništio Čovek.
Ne, nije ćutanje umetnička sloboda. To je umetnički ropac.

SLAVA (MU) I HVALA
Napišeš koju pametnu, izgradiš ime, obeležiš jedno vreme, hvale te i slave, klikću i aplaudiraju, a ti...
Skromno se povučeš u svoj svet, utišaš misli, emocije ostaviš na leru i pitaš se koliko su svesni da si umro? Njima si ostavio dušu.


Najbolja iskustva i uvide u život prenela sam na papir, pa napisala knjigu. I verujte mi, ništa od toga nisam primenjivala!
Zato i imam iskustva.