JA SAM ŠARLI

Pošto sam isprovocirana privatnom prepiskom / priznajem, "upecala" sam se kao som, jer samo somovi hrle srcem / kako ne smem da se oglasim po pitanju tragično stradalih satiričara, jer su kolege, pa štitim te interese zaboravljajući na naše žrtve, imam da kažem sledeće i da stavim tačku na tu priču.

* Ni jedan Bog nije vredan ni jednog ljudskog života. Žao mi je što nedužan narod strada zarad viših ciljeva masonskih. To je moj stav. Zavadi pa vladaj. To je deviza i naših i svih (belo)svetskih vladara. Sve će oni ovo dobro unovčiti,a nama ostaje onaj teži deo- da izmirimo našu i njihovu decu da ne rastu podojeni mržnjom..... I Isus i Muhamed će svo pošteno odmeriti. Samo ovozemaljski bogovi nemaju meru. Ni časti ni obraza.
Globalni cilj moćnika jeste porobljavanje slobodnog mišljenja i država i naroda, a ove naše protuve su sprovodnici do tog cilja. Opet kuku lele narodu i deci. I našoj i svoj. Jer to su ipak sve nečija deca kao što mi bejasmo, kao što nam oci bejahu.

Satira je onaj segment kulture čiji je zadatak ne da izvrgne ruglu nego da istakne mortalitete društva. Zamislite dokle bi se došlo da satiričar ustukne pred pretnjom da ne sme da izrazi svoj stav koji se kosi sa stavovima vladajućih ili u ovom slučaju ograničenih islamskih terorista?! Svetom bi vladalo samo jedno mišljenje- isto! Satira se ne ruga, ona ukazuje, opominje, skreće pažnju, ističe. Ako pristrasno posmatramo stvari onda su političari najveći "satiričari" jer nam se rugaju svakodnevno u lice i vređaju inteligenciju. Svakako je mučno preživljavati torturu bilo koje vrste, ali moramo biti svesni da za satiričara nema netaknute teme. Ne sme da je bude ukoliko Ustav garantuje,a trebalo bi da garantuje, slobodu govora. Sa druge strane su naše emocije, pretrpani smo nedaćama i tugama i sve to sužava svestranost te se, na žalost, izokola radujemo što je eto i njima mečka odigrala kolce. Ne zaboravite samo jedno: i za našu bombardovanu i za ovu aktuelnu i za sve tuge naroda najveću odgovornost snose oni koji ratove izazivaju zarad političke i lične koristi. Neka je laka zemlja svima koji su stradali na svom radnom mestu. Možda je neki od satiričara iz Srbije sledeći zato što diže glas protiv sistema koji ugrožava ceo narod.... Ne mogu drugačije da razmišljam, svestranost se sama nameće.

To što treba neko daleko uticajniji svemu da stane na rep i put,a baš taj neko i proizvodi probleme koji za posledicu imaju stradanje nedužnih. Satiričar, novinar, glasnogovornik kao i sva naša i njihova deca su žrtve sistema i ekstremističkih napada. Slažem se da sa teroristima nema šale, ali uloga države je upravo da spreči ovakve oblike opstrukcije mišljenja. Medjutim, države su uglavnom aktivni učesnici u nečasnim radnjama. Licemerstvo društva je najpogubnija stvar za ceo narod. Slažem se i sa tim da satira treba da ima meru, ali verovatno su satirični jauci nailazili na gluve uši/ list je bio niskobudžetni / a želja za istinom jaka. Uostalom i sama sam doživljavala pretnje, kod nas su zabranjivane Koraksove izložbe, spaljivane su knjige satiričara, "golootočeni" su mnogi zbog dizanja glasa, Domanović umro u najvećoj bedi i siromaštvu....a vladari? Oni su najveći teroristi. Praviti ustupak pred deformitetima društva značilo bi u jednu ruku pomiriti se sa tim da problem nema rešenja,a ludaka imate gde god nogom kročite. Uostalom sam život je rizik sa tom razlikom da je verski fanatizam posebna kategorija rizika .
Smrt je smrt ma kako došla, ma kome da se dogodila. Žrtve smo sistema koji se na našim žrtvama bogati i to je sva istina.

Pavica Veljović / i dalje sam na strani onog dela ljudskog mozga koji je protiv rata i iskazivanja slobodnog mišljenja. I uvek ću biti! /