~ Pavičine ludorije....

Kako sam mami jačala toleranciju na škakljive šale:

Prva šlogirancija:
- Belka, što ne dođeš malo sa decom, poželeli smo se?
- Ne daje mi Vanja, mama, da maknem iz kuće.
- Lažeš, bre. A što?!
- Zna on da ja nemam ambicije kao Lesi! Kad jednom odem....

Druga šlogirancija:
- Bračni, vanbračni, bračni, vanbračni, bračni....
- ?! Šta se sad budalasaš,a?
- Brojim izlete! Tako ti i treba kad me nikad nisi puštala na ekskurziju!

Širimo pozitivu...

- Mama, molim te, pomozi mi.
- Šta treba, sine?
- Učiteljica je rekla da iz novina isečemo slike domaćih životinja.
- Oki doki, lolo.

Po povratku iz škole...

- Mamaaaaaaa! ( suze, plač, dramaturgija)
- Šta je bilo, sine?
- Svi su dobro uradili domaći, samo ja nisam! Čim je videla slike političara znala je da si mi ti pomagala!

Pomozite deci da shvate ko je stoka, a ko domaća životinja.

Kod kuće:
- Sad dok vi gledate crtaće odoh ja da se ljubim sa tatom malo, posle ćemo domaći.
- Neeeee! Ne idi! Kako možeš da ostaviš svoju decu?! Joj! Pusti čoveka, neće on da se ljubi! Beži, beži od njega! Samo njega ljubiš, a nas nikad,a? Idi na tvoj kompijuter!

U školi:
- Maro, zašto nisi donela domaći?
- Morala sam da čuvam tatu.
-?!
- Pa kad mama samo radi neke gluposti: ili hoće da ljubi tatu ili je teram na kompijuter!

емотикон confused Azil za majke žrtve sopstvene ljubavi da se otvara pod hitno

~ Pavičine ludorije....

- Ženo, gde mi je upaljač?
- Ne znam. Nisi ga vadio.
- Ženo, gde mi je mobilni?
- Ne znam. Nisi ga vadio.
- Ženo, gde mi je novčanik?
- Ne znam. Nisi ga vadio.
- Jaoj! Gde su deca da mi pomognu? Zašto li sam ih pravio?!
- E to znam! Nisi ga.....