U čežnjive rubove mekih ti usana ušuškaj moje snove
i setnu nit srca upleti u taj sedi pramen vremena
koji ti darivahu neoprezni trenutci življenja....
Utkaj me u svoje molitve, u zakrije uzmi mi strahove i želje
i moju krhkost i lomljivos učvrsti svojim rukama.
Tu sam sigurna.
Tu sam voljena.
O, primi me.
Pobeglu od vremena, zanesenu od bezljudskosti i lutanja po kanjonima ludila.
Uzmi me odbeglu od sna!
Нема коментара:
Постави коментар