уторак, 15. септембар 2015.

ČOVEK, POMOĆNIK I LJUDI

ČOVEK, POMOĆNIK I LJUDI
Živeo jednom jedan Čovek. Potpuno sam. Potpuno nag. Golotinja kojom je obilovao bila je njegov Svet. Skroz drugačiji od realnog. Skučen u glavi Čoveka, Svet ga je opsedao mislima. Misli su najjači razarači uma. Tesnac istih doveo ga je u starost i godine kada kočnice popuštaju. Oronula golotinja pretvorila se u kost i kožu života. Skljokana pred usudom od Čoveka je načinila Robota. Mehanizam koji ne ume više da se pokreće sam. Misli su tu, ali nemaju upotrebu. Postoje sećanja, ali nema osećanja. Potpuni Mrak jednog novog Svetla. Potpuno drugi Čovek. Obučen u naličje sopstvene golotinje.
U životu Čoveka bilo je i Ljudi. Nisu se obazirali na vapaje tumačeći ih na sebi svojstvene skučene uskoumne načine. A Čovek nije umeo drugačije nego da vapi, da se kida, da razara Svet oko sebe, da krši i lomi, da nasrće i bude besan u samoći i samorazaranju. Do Ljudi je dopiralo samo ono što su sami hteli da vide ne i vapaji Čoveka. Ljudi su samo hteli da Čovek zauvek nestane noseći sa sobom sve svoje prnje i poderotine života. Ljudi su hteli da ih Čovek ostavi na miru! Sve su hteli za sebe. Za Čoveka ih nije bilo briga.
Tada se umešao Onaj Odgore. Poveo je i Pomoćnika. Onaj Odgore oduzeo je pamet Čoveku i time ga oslobodio svih grehota ovozemaljskih. Čoveka je spasao, Ljude ostavio da razmišljaju, da se ne greše. Pomoćnik je dobio najteži zadatak: da pazi na Čoveka i na Ljude.
Pomoćniku nije lako da objasni Ljudima kako to da budu. Nikako im ne dopire do Svesti Čovekova golotinja života. A Svest u Ljudi najteže je menjati. Oni ne razumeju kad im Pomoćnik kaže da je sve ništavno i prolazno, da rešenje nije rešiti se Čoveka ako iza njega ostaju Ljudi koji će i dalje misliti o Grehovima i nerestano ih ponavljati; oni ne razumeju da nas ne razara ništa tako jako kao sopstvene misli!
Ne zvala se ja Pomoćnik ako ne smislim način kako da spasem Čoveka od Ljudi i Ljude od Čoveka!
Najteže je spasiti sve njih od samih sebe.