четвртак, 15. септембар 2016.

ČOVEK I KRPA

Čovek i Krpa
Odbacili su Čoveka kao staru Krpu. Zar su i Krpe oduvek za odbacivanje bile? Kada ih pohabate i izronđate, kada im srž iskidate u froncle i potrgate utkane niti, iscedite i poslednju kap prethodno upijenih vaših suza, kada vam više niĉemu ne sluźe gde završe?
Tamo gde i Čovek. Na smetliśtu vaših frustracija. Na izmetištu vaših nesreća. Nikad ne odbacuj Čoveka i Krpu. Uvek mogu neĉemu da posluže. Na primer da ih obesiš, da se večno suše. Na vetrometinu. Na promaju egoističnih poriva u sebi. Ima onih koji uspešno pod obrišu i Čovekom. Na źalost, sve ih je više. Krpe se još i sete, a čovek...On večno visi.
Obesiš i zaboraviš gde si ga smestio.
Treba u životu ponešto i zaboraviti.
Eto na primer Čoveka i Krpu.