субота, 18. фебруар 2017.

ŽIVOT I ŠEGA

Stirpor, infuzije, gajbice, gvožđare, džak pun glasačkih listića, štrajkovi glađu, lažne diplome, namešteni izbori, osoljeni Dunav, vazduPlohovi i klečanja, poginuli piloti, zataškani slučaji, rušenja pod maskama, cenzura i diktatura, ordenovanja, humanitarni fond, firme bez identiteta, izmišljeni atentati, pušteni kriminalci, botovi.
Ne, nije ovo Nušićeva komedija ovo je srpska realnost.


Ja sa 15 godina: ...uplitao je svoje tople usne u njenu bujnu dugu kosu mrseći je svojim uzdasima, prsti su im se tek ovlaš dodiri/vali i sve je izgledalo kao da vreme stoji, tu u blizini jednog jutra okupanog pogledima dvoje zaljubljenih i dok je drhtala u njegovom zagrljaju poput uplašene srne srce joj je govorilo da je večnost za njih zagarantovana...
Ja sa 38 ( i iskustvom dvobračnim, dakako ): ne mrljavi mi kosu tim masnim rukama, tek što sam je oprala; vidi ti prste, majke ti, pa jel' ne možeš to bolje da oribaš, šta mi dišeš zavrat k'o da si poludeo, a i vreme ti je da se okupaš, treća subota prođe i ništa; kad ćeš garnišlu da mi okačiš, šest nedelja te molim, srce će mi aritmija rasturiti, bolje da se nisam ni udavala kad sve sama mogu da uradim, ' bem ti lebac 'ladnokrvni!
Zaljubljenost prođe, ljubav u braku nikako!

Jesi ili nisi
" Nisi li ti ona koja je imala svoje mišljenje?"
- Nisam. Ja sam ona koja ga uvek ima!

Istina je ubistvena
"Moj je sin izrastao u magarčinu!" , žalio mi se gospodin iz domaċinske kuće.
Ne može zaperak izrasti ni u šta drugo sem u ono što mu iz korena potiče , rekoh i napustih svet zauvek.

Kako ovi što se prave ludi bolje prođu
Ja u gradskom busu kad sam ja u izvornom obliku...
Kontrola:" Daj kartu."
Ja:" Izvinite, tek što sam ušla, nisam još uspela da stignem do automata, žao mi je."
Kontrola:" Aha, pazi da ti verujem! Svi stigli samo ti nisi!"
Ja:" Zaista je tako, gospodine, proverite molim Vas, imam 390 dinara na kartici..."
Kontrola:" Ma vadi, bre, ličnu, neću ništa da proveravam. Sram te bilo! Vodi je, brate."
Ja kad se pravim luda...
Kontrola:" Molim Vas, kartu."
Ja:" Koju kartu?! Odakle meni za kartu?! Vidiš ovu stoku što se nabila uz automat..."
Kontrola:" Gospođo, molim Vas, ne vičite..'
Ja:" Hoću da vičem! Ima da vičem do mile volje! Pljačkate narod! Lopovi, lopovi! Držte lopove!"
Kontrola:" Gospođo, smirite se, ako nemate kartu nema problema, sve je u redu."
Ja:" Ma ko nema kartu?! Ti meni da janemam kartu?! Sram te bilo!"
Kontrola:" U redu je, pusti je, brate."

Hrono ishrana po mojoj babi:
- ustaneš izjutra, "izuješ" dva jaja na oko, po kile sremskog sira, tri deci kiselog mleka, umešen leba i trk u školu, ne dođe aFtobus, a ti ajd peške majčin sine četri kilometra
- u školi misliš, pišeš, propituju, ne puste "putnike" na vreme, a ti ajd ĉetri kilometra nazad kući
- " Ljubi baba, jelda da ste gladni?", odvališ se od pasulja, tucanog luka, mešenog leba i taman da sevneš u legalicu ajd pomozi po avliji ako nemaš da učiš, trk po metlu, donesi drva, sakupi orahe, šljive, lišċe, pokupi jaja, poteraj krave sa ispaše, pomozi tati da očisti štalu...ma, ne daju ti dušom danuti
- taman misliš pretek'o si ajd veĉeraj, peri noge, uši, zube, obrijaj dedu i trk na spavanje, sutra izjutra se rano rani dve sreċe grabi
- užina ništa, sem šta savataš uz put od leba i masti, džema, dunju ranku, krušku karamanku.
I svaki dan takav energo trening, pa nit' ko debeo nit' sa poremeċajima. Čak ni metabolizma.
Ili što bi kazala moja baba:" Ej, čedo moje, "bacala" sam kinou, jer suljpa je prevaziđena vidovnjačka metoda, i po rasporedu zrnaca vidim dođe vreme kad ljudi jedu ono što se ne jede."

Kad vidim na šta se sve svet peca lepo mi dođe da zajašem jarca, pođem sa njim na kanal, ugradim mu motor od "Golfa", upalim mu žmigavce i brisače, slikam se za fejsbuk i napišem: kupila sam nov Jaguar! Hoċu namamiti Lazu Lazareviċa, dušom da danem od života? Tamo ne može biti veċih ludaka nego na fejsu. Za one znam da su sto posto ludi, ovi ovde tvrde da su učeni, prepametni, prelepote, predobrote , bogati, sreċni.....

*