Ubi me ovaj pasji život! "Lajem" neprekidno. Da nije nas drugačijih, svet bi imao samo jedno mišljenje- isto. Bože, pusti me da budem ti samo jedan dan. Joj, kakva bih čuda napravila! Danas sam bezobrazna. Jesam, jesam. I dobrota ima svoj limit..... Neka mi bura u stomaku, neko stezanje, grčenje. Kovitlac misli i osećanja sabijenih u pleksus. Sve se nešto tu sabilo, uzmuvalo,a nisu leptirići. Dakle, neko će najebati. Misli su mi na leru. Čekaju da ih otkočim.... Takva mi narav. Ne pravim ni predah za uzdah. Još uvek vešto zauzdavam jezik. I shvatam rizik ronjenja bez kiseonika. Puna mi usta sopstvene jezičine. Što ja moram da vazda nešto blantam?! Mogu malo da dođem i poćutim. Bar da pokušam ćutanje.
Ne znam šta mi je, al" mi je! Suzdržaću se u sebi.
Ne znam šta mi je, al" mi je! Suzdržaću se u sebi.
Нема коментара:
Постави коментар