LEK ZA MISLI
Već drugu noć zaredom budi me uporna zubobolja. Od medikamenata na raspolaganju imam alternativna sredstva ( domaću prepečenicu, "Kolinus" za na zub, prašak za buve ) i konkretne mere za otklanjanje zubobolje( kombinovana klešta, u krajnjoj nuždi i bonsek, ali ne smem da rizikujem iz straha da se ne zanesem, pa precvikarim primarni organ u očuvanju sopstvenog integriteta i suvereniteta- jezik )
Elem, ophrvana zuboboljom, opijena medikamentima iz "bakine kuhinje" ( "Nagnjeti si, sinko, ovoja na zubak. Će te mine kad zaboraviš.", baba Pavin savet stoji zalepljen nad šporetom ) posežem za knjigom. Ne postoji ništa drugo što može da mi odvrati misli od bola.
Laza Lazarević. Lekar i književnik. Izvanredan pripovedač, čuvar tradicije, realista. Oduvek imam naviku da sve čitam naopako, od nazad, te je ista vremenom izrasla u potrebu da o čoveku koji je ostavio pisani trag iza sebe saznam sve što mogu. Dešavalo se da mi se neke biografije više dopadnu nego sama štiva, ali dobro, stvar ukusa i mišljenja.....
Nailazim na podatak da je Laza najpoznatiji lekar, a Petar Kočić jedan od najpoznatijih pacijenata tadašnje ( u vreme Obrenovića ) psihijatrijske bolnice na našim prostorima- "Doktorova kula" ( danas muzejsko zdanje ).
Spontano prešaltujem mozak na razmišljanje o životu, pa mi sve žao što Laza nije , sem dijagnoza, zapisivao iskustva sa pacijentima. Žao mi što i sama nisam to svojevremeno činila radeći na psihijatriji, jer je upravo ono što mnogi nazivaju ludošću zapravo - život! Duša boli, verujte! Kada se bol prelije, udari u glavu, slomi čoveka toliko da ne zna šta da radi od kidanja, pa poludi.
Danas je to drugačije. Nema dušobolnih. Nema ludih. Danas su to programirane budale koje se ili prave pametne ili prave blesave. Ili su monstrumi.
Da sam živela u to vreme, ovakva kakva sam sad, imala bih i ja dijagnozu.
Na klinici " Dom za sa uma sišavše" boravi Pavica Veljović čija Dg je ( citiram onako kako su bile klasifikovane , opisno )- "Jedna potpuno beslovesna luda ,samo se smeje, trči i skače..."
Dakle siguran lek protiv zubobolje: lekar književnik i misli o načinu življenja.
Pomaže, znam iz iskustva.
Elem, ophrvana zuboboljom, opijena medikamentima iz "bakine kuhinje" ( "Nagnjeti si, sinko, ovoja na zubak. Će te mine kad zaboraviš.", baba Pavin savet stoji zalepljen nad šporetom ) posežem za knjigom. Ne postoji ništa drugo što može da mi odvrati misli od bola.
Laza Lazarević. Lekar i književnik. Izvanredan pripovedač, čuvar tradicije, realista. Oduvek imam naviku da sve čitam naopako, od nazad, te je ista vremenom izrasla u potrebu da o čoveku koji je ostavio pisani trag iza sebe saznam sve što mogu. Dešavalo se da mi se neke biografije više dopadnu nego sama štiva, ali dobro, stvar ukusa i mišljenja.....
Nailazim na podatak da je Laza najpoznatiji lekar, a Petar Kočić jedan od najpoznatijih pacijenata tadašnje ( u vreme Obrenovića ) psihijatrijske bolnice na našim prostorima- "Doktorova kula" ( danas muzejsko zdanje ).
Spontano prešaltujem mozak na razmišljanje o životu, pa mi sve žao što Laza nije , sem dijagnoza, zapisivao iskustva sa pacijentima. Žao mi što i sama nisam to svojevremeno činila radeći na psihijatriji, jer je upravo ono što mnogi nazivaju ludošću zapravo - život! Duša boli, verujte! Kada se bol prelije, udari u glavu, slomi čoveka toliko da ne zna šta da radi od kidanja, pa poludi.
Danas je to drugačije. Nema dušobolnih. Nema ludih. Danas su to programirane budale koje se ili prave pametne ili prave blesave. Ili su monstrumi.
Da sam živela u to vreme, ovakva kakva sam sad, imala bih i ja dijagnozu.
Na klinici " Dom za sa uma sišavše" boravi Pavica Veljović čija Dg je ( citiram onako kako su bile klasifikovane , opisno )- "Jedna potpuno beslovesna luda ,samo se smeje, trči i skače..."
Dakle siguran lek protiv zubobolje: lekar književnik i misli o načinu življenja.
Pomaže, znam iz iskustva.
Нема коментара:
Постави коментар