среда, 17. јун 2015.

NEĆU DA BUDEM OZBILJAN PISAC

NEĆU DA BUDEM OZBILJAN PISAC
Neću da budem ozbiljan pisac
ja sam ti sanjar što voli da luta
opet me negde sastavi rima
i sve što skrivam ispod kaputa
Neću da budem ozbiljan pisac
moje su slobode u svakoj reči
i korak od olovke do papira
samo srcem umem preći
Neću da budem ozbiljan pisac
staviću tačku gde mi je volja
odajte počast mnogo boljem
ja samo od sebe znam biti bolja
Neću da budem ozbiljan pisac
da se slavom i nagradama sladim
Neću da budem ozbiljan pisac
jer ja volim ovo što radim!
Neću da budem ozbiljan pisac,
sujeta koja ispliva davi
meni je pisanje karika spasa
u lancu gde slona proždiru mravi.
Neću da budem ozbiljan pisac
puštam dušu na slobodu
i oni veliki i oni mali
jednom na isto mesto odu.
Neću da budem ozbiljan pisac
lutalica u meni voli da skita
pišem iz duše da taknem svaku
jednom će neko da me pročita.
Nisam uspela da dokučim svemir,
ali sam pisanjem oduvek znala
kako da ublažim svaki svoj nemir.
Neću da budem ozbiljn pisac

nit" da se držim jednog stila
samo kad pišem ja sam srećna
i ona što sam uvek i bila:
Čovek srca, sanjalica, lutalica.