Mačke i ekspoze
U jazu između jutra i obaveza Crna Mačka došla je na prvu jutarnju kaficu da pravi društvo ovoj ovde Mački. Ova ovde Mačka, sem Crne i Bele Mačke stekla je i prijatelja Psa i Ježa koji je sinoć ponovo došao ( iz izvora bliskih Mački saznajem da nije dolazio dok nje nije bilo ovde ) njuškao svoje potrebe za mlekcetom i čokoladom i Mačkine crvene papuče.
- Crveno je ljubav, vatra i radost, Crna Mačko moja, znaš li to?
- Aman, Pavo, dođavola sa tim tvojim ljubavima nego može li ovde da se posadi kakav Miš? Na primer Mišmiš ili Fišmiš ili Vurstmiš, nešto tako za pojesti od miline?
- Hej, lagano sa tim Miševima! Znaš li prirodu štetočine? Oni i jesu namerno mali i mizerni da se ne bi primetilo kad grickaju, kad glođu, kad uniśtavaju komad po komad valjanog. A znaju šta valja, ukus im je istančan. Načnu te sa svih strana i ako ne primetiš, pojeden si za tili ĉas. Rupa u koju se zavlače jedini je svet njihove sigurnosti. No, plašljivci prepredeni nisu svesni da se baš u rupama i rovovima sopstvenih strahova suočavaju sa najvećim: kako preživeti devet života pametne Mačke. Pusti ih, ne juri za mizerijama i štetočinama. Na kraju ih požderu baš ti porivi zbog kojih njuške promole u svet.
- Pametno zboriš, Pavo. Sadićemo cveće i gledati u Sunce.
- Znaš, volim i ja pametne Mačke. Sunce je potvrda da i mišija rupa ima izlaz, samo je strah toliko velik da miš to ne vidi. Ali vidimo ti i ja. Mi smo iznad miševa, iznad svake štetočine. Neoborive smo, nesalomive, neuništive, štetočine nam ništa ne mogu. U prirodi Mačke je da se doĉeka na noge.
- Crveno je ljubav, vatra i radost, Crna Mačko moja, znaš li to?
- Aman, Pavo, dođavola sa tim tvojim ljubavima nego može li ovde da se posadi kakav Miš? Na primer Mišmiš ili Fišmiš ili Vurstmiš, nešto tako za pojesti od miline?
- Hej, lagano sa tim Miševima! Znaš li prirodu štetočine? Oni i jesu namerno mali i mizerni da se ne bi primetilo kad grickaju, kad glođu, kad uniśtavaju komad po komad valjanog. A znaju šta valja, ukus im je istančan. Načnu te sa svih strana i ako ne primetiš, pojeden si za tili ĉas. Rupa u koju se zavlače jedini je svet njihove sigurnosti. No, plašljivci prepredeni nisu svesni da se baš u rupama i rovovima sopstvenih strahova suočavaju sa najvećim: kako preživeti devet života pametne Mačke. Pusti ih, ne juri za mizerijama i štetočinama. Na kraju ih požderu baš ti porivi zbog kojih njuške promole u svet.
- Pametno zboriš, Pavo. Sadićemo cveće i gledati u Sunce.
- Znaš, volim i ja pametne Mačke. Sunce je potvrda da i mišija rupa ima izlaz, samo je strah toliko velik da miš to ne vidi. Ali vidimo ti i ja. Mi smo iznad miševa, iznad svake štetočine. Neoborive smo, nesalomive, neuništive, štetočine nam ništa ne mogu. U prirodi Mačke je da se doĉeka na noge.
Нема коментара:
Постави коментар