среда, 4. март 2015.

IZ ŽABLJE PERSPEKTIVE

Iz žablje perspektive
Otvorila sam kontrolnu šahtu sa željom da je očistim. Šahte su onaj deo seoskog domaćinstva pri gradu koji uglavnom služi da se u nj" bacaju opušci, kese, papiri, a zaluta i poneko govno. E, zbog tih govana meni su vazda rukavi zasukani, nos zapušen, jezik na leru, mozak u petoj brzini,a ja u gardu. I u šahti. Tamo žaba. Velika, zelena i uplašena. Ja nisam. Kako me gleda reklo bi se da se znamo od ranije. Gde su ti, žabo, novine?! A lokvanj?! Među moja govna si zašla goloruka?! Skoči žaba, skočim ja. Ona levo, ja levo. Ona desno, ja desno. Ona krekne, ja isto zinem. E, tek pošto je digla nogu odustanem od daljeg ubeđivanja. U srž njenog identiteta ne ulazim. Ostalo je premalo potkovica i previše konja na koje se žabe danas ugledaju.
Pokupim kese, papire, opuške, a žabu ostavim među njenima. Ja se dignem i vratim među svoja govna.

Нема коментара:

Постави коментар