Kaži im , majčice, molim te! Kaži Ljudima da stanu! Ljudi su čudna bića: prvo pogreše, posle mole, a ni jednom se ne zamisle pre nego što bilo šta učine za jedno Dete.
Da, bila sam dete. Život je bio predamnom. Volela sam taj život i pesmu i svoje prijatelje. Volela sam i Ljude. Radovala sam se jutru i suncu, zaljubljivala u svaki novi dan, igrala odbojku i sanjala o dečacima. Lovila sam oblake i sakupljala kišne kapi na vrh jezika smejući se bezbrižno.
A onda su došli Ljudi. Jedan Čovek. Siv kao onaj tmurni Oblak od kojeg sam oduvek bežala u tvoje krilo. Opet osećam strah od Kiše. Ovo nije obična Kiša. Osećam oluju, ali.. Nisam joj pobegla. Stigla me je i ispustila sav svoj Gnev. Bila je nemilosrdna, mučna, teskobna. Mnogo me je bolelo, majčice.Bolelo me je celo telo pred naletom Gnevnog Oblaka koji nije imao milosti. Molila sam Ga da stane, nije me slušao. Izgubila sam glas, izgubila sam snagu. A Kiša nije prestajala. Svaka me je njena kap bolela, majčice. Jako. Kidala je delove mog detinjstva i ništa i niko nije bi tu da zaustavi Čoveka. Surovog Čoveka. Surovu prirodu u njemu.
A onda je sve prestalo da boli, majčice. Gledala sam sa pristojne visine kako Čovek komada moje telo. Gledala sam i Duša mi se grčila od bola, ali ga nisam osećala. Nisam osećala ništa. Ni Čovek nije osećao. A ja sam ipak sa te visine videla koliko Zlo je u njemu. Prvi put sam videla Zlo. Bilo je strašno, izoblično. Bezlično. Zlo je nosilo ime Čoveka, ali namerno nisam htela da ga upamtim. Deca ne žele da pamte Ljude koji nanose Zlo. Deca ne, ali Odrasli...
Otišla sam, majčice. Došli su po mene kada je poslednja kap Kiše pala. Osvrnula sam se na Trag Čoveka iza sebe. Ostavio je Tugu. To je sve što Ljudi umeju da ostave kada unište dečiji život. Osvrnula sam se i još jednom pogledala Čoveka kojim je Zlo rukovodilo. Bio je bezličan. Bio je crn kao Oblak. Neki takve oblake nazivaju i Smrt. Tako je bio hladan.
Više se nisam osvrtala.
Ja sam bezbedna, ali Zlo je i dalje među Ljudima.
Spasi Decu, majčice! Spasi ih od Zla! Objasni Ljudima!
Ne dozvoli Zlu da se izvuče!
Nauči Ljude šta je Pravda! Učini to za mene!
Kaži im da me ne ubijaju ponovo, majčice!
#PavicaVeljović
Da, bila sam dete. Život je bio predamnom. Volela sam taj život i pesmu i svoje prijatelje. Volela sam i Ljude. Radovala sam se jutru i suncu, zaljubljivala u svaki novi dan, igrala odbojku i sanjala o dečacima. Lovila sam oblake i sakupljala kišne kapi na vrh jezika smejući se bezbrižno.
A onda su došli Ljudi. Jedan Čovek. Siv kao onaj tmurni Oblak od kojeg sam oduvek bežala u tvoje krilo. Opet osećam strah od Kiše. Ovo nije obična Kiša. Osećam oluju, ali.. Nisam joj pobegla. Stigla me je i ispustila sav svoj Gnev. Bila je nemilosrdna, mučna, teskobna. Mnogo me je bolelo, majčice.Bolelo me je celo telo pred naletom Gnevnog Oblaka koji nije imao milosti. Molila sam Ga da stane, nije me slušao. Izgubila sam glas, izgubila sam snagu. A Kiša nije prestajala. Svaka me je njena kap bolela, majčice. Jako. Kidala je delove mog detinjstva i ništa i niko nije bi tu da zaustavi Čoveka. Surovog Čoveka. Surovu prirodu u njemu.
A onda je sve prestalo da boli, majčice. Gledala sam sa pristojne visine kako Čovek komada moje telo. Gledala sam i Duša mi se grčila od bola, ali ga nisam osećala. Nisam osećala ništa. Ni Čovek nije osećao. A ja sam ipak sa te visine videla koliko Zlo je u njemu. Prvi put sam videla Zlo. Bilo je strašno, izoblično. Bezlično. Zlo je nosilo ime Čoveka, ali namerno nisam htela da ga upamtim. Deca ne žele da pamte Ljude koji nanose Zlo. Deca ne, ali Odrasli...
Otišla sam, majčice. Došli su po mene kada je poslednja kap Kiše pala. Osvrnula sam se na Trag Čoveka iza sebe. Ostavio je Tugu. To je sve što Ljudi umeju da ostave kada unište dečiji život. Osvrnula sam se i još jednom pogledala Čoveka kojim je Zlo rukovodilo. Bio je bezličan. Bio je crn kao Oblak. Neki takve oblake nazivaju i Smrt. Tako je bio hladan.
Više se nisam osvrtala.
Ja sam bezbedna, ali Zlo je i dalje među Ljudima.
Spasi Decu, majčice! Spasi ih od Zla! Objasni Ljudima!
Ne dozvoli Zlu da se izvuče!
Nauči Ljude šta je Pravda! Učini to za mene!
Kaži im da me ne ubijaju ponovo, majčice!
#PavicaVeljović
Нема коментара:
Постави коментар