петак, 10. април 2015.

U IME OCA I SINA I VELIKOG BRATA- JOJ!

Još jedan osvrt na aktuelnosti iz mog ugla i na "Kolumnisti".
http://kolumnista.com/u-ime-oca-i-sina-i-velikog-brata/

PIŠE: Pavica Veljović
Gotova sam! Slušam vest o hapšenju zbog krađe identiteta i nameće mi se ideja o biznisu. I to između bogougodnog farbanja jaja, pravljenja posnog ručka, posnih slatkiša, posnih slaniša… A onda sebe uhvatim u nemiloj mi situaciji: podlegla sam kolektivnom stanju nacije – smejem se i bez brašna!
Luda, ha?
Rešim da pozovem oca. Pokrećem pitanje dokumenata pokojnog dede. Otac me ćuteći sluša. Osećam da klima glavom, unezverenog pogleda uprtog u majku sa pitanjem u očima „šta li si ti ovo rodila“, ali ne odustajem.
Izlažem plan: ukrašćemo dedin identitet! Kako?! Lepo, ćale! Deda je pokojnik, neće ništa da oseti. Ionako u ovoj državi ni živi nisu življi od upokojenih, ni oni više ništa ne osećaju, pretrnuli na sve, računa niko ne vodi ni o jednima ni o drugima, niko neće primetiti. Bar ne do glasanja. Tada dedu redovno pozivaju, ali znaš i sam da su kod nas mrtvi povlašćena kategorija glasača: oni, u odnosu na nas, nakon izbora počivaju u miru.
Dakle, marnemo dedi identitet, otvorimo račun u banci, registruješ naše seosko gazdinstvo, vodiš računa da bude na slovo A, to je najbitnije, znaš. Zašto?! Kako, ćale, zašto? Pa zar ne znaš da smo mi femili koja sve radi od A do Š?! Platićemo Borki poštarki da zažmuri na pokojnog dedu, ma može i da mu namigne ako joj se ne žmuri u ovoj krizi samo neka nas zavede. Tako zavedeni možemo da krenemo sa obrtom kapitala i pranjem love.
Love?!
E, tu zabagujem dibidus i svi moji planovi potonuše.
Nemamo lovu! Ali hrabrim ćaleta koji se već naložio na celu stvar, da ne brine ništa, jer mi kad tonemo činimo to uzdignute glave! Nama je glava oduvek smetala.
Sva sreća ova moja šupljara se još toliko održava na površini da shvatim gde se sve peru pare sa Kipra! Pa na Beogradu na vodi! I ne samo tu, već i preko „A“ firmi koje se otvaraju na ukradene identitete. I ne samo što su siroti pokradeni i o tome nemaju pojima, već još moraju da budu i žrtve! A mi znamo kako se naše žrtve tretiraju: osećam da Orden čeka spreman. Jer, jebiga, predsednik ima respekta, časti i morala toliko da ih baš tada deli.
Osećam, kako stvari stoje među življem, da će uskoro umesto švalje ipak biti potreban krojač.
Đura je u penziji, a ovi nam ga tesno kroje.
Klonjavam od razmišljanja. Ne vredi, nemam ni bliskog rođaka koji bi eventualno izašao u medije da na sveopštu radost gladnoga naroda izloži moju nevinost. Decu mi je donela roda. A ja sam nevina, bogami jesam! Sve dok neko ne dokaže suprotno. Jeste i „žrtva“ zvana „Brat“ je nevin nego ga, jadnog, svi napadaju, sve je to usmereno, ne protiv brata ,već protiv Velikog Brata.
Ma, ko je ovde lud?! Oni koji misle da ćemo zaista poverovati u scenario o ukradenom identitetu i malom neveštom? Ili mi, koji u pokušaju da sa posnog pasulja pređemo na sočne psovke kad ih uhvatimo kako nas baronišu, ali nas post ograničava u upotrebi organa u političke svrhe?
Mi postimo. A oni maste li ga maste!
Shvatate li da svaka ovca bira vuka koji će je pojesti? Kad smo ovce, ko nas šiša!

FB Komentari

1 komentar/a

O Pavica Veljović

Pavica je žena koja piše, jer ne zna kako drugačije da menja svet. 2014. je objavila knjigu Sizife, promeni ruku. U razgovoru sa urednikom portala Kolumnista rekla "Meni će i na nadgrobnoj ploči pisati: na pravdi Božijoj crkla od nepravde".

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *
*

*