BOSONOGA KROZ ŽIVOT

~ Nekada smo manje, nekada više srećni ili voljeni i ja ne mogu da garantujem da neko neće poljuljati i tlo pod mojim nogama, ali to nikako ne znači da se ja neću održati čvrsto na zemlji.


~ Ne znam gde ljudi sami sebe zakoče, ali znam da kad kočnice popuste, slobodnije se diše u ispravnom pravcu. Lažu da je sudbina. Čovek je sam sebi sudbonosac i uređivač života.




~  Ljudi strahovito mešaju stvari. Povezuju nečiji um sa svim ostalim bogatstvima, pa i materijalnim. Mešaju i stvaraju sopstvene iluzije, kasnije se razočaraju u ono u šta su sebe ubedili. Zašto bih ja, kraj svoje pameti, obavezno morala biti i bogata? Bilo bi to previše za jednog poštenog čoveka koji sopstveni um ne koristi u matrijalne svrhe.


~  Hajde sve ove koje padaju, pa se dižu i sve tako nebrojeno puta, dok su pri padu i pri zemlji da mi oblepe koji flaster.
Slobodom se korača bosonog.

~  Ponekad se čovek umori i od ljubavi, od svega u hodu i sa nogu. Zato volim mir. Zato mi treba samoća. Da dođem sebi kad od sebe predaleko odem.
Želim tu samoću. Šta je čovek bez želje nego drvo bez korena: postoji, ali nema šta da ga prikuje za sebe.


~  U ovom trenutku sam ulovila svoj trenutak i valja ga iskoristiti, jer kad obaveze zajaše opet, ja sam osedlani. Možda čovek ponekad treba sebi da se prodere na uvo "Volim te" kako bi mu doprlo do mozga da i on ima dušu....