SUNCE
Napolju sija sunce. Tako je svakom ko
želi da ga vidi.
Šta je unutra?
To nećete znati dok ne otvorite prozore svoje duše i dopustite joj da dotakne zračak života!
Ne zatvaraj dušu pred sjajem koji ti dan nudi.
Možda je ovo baš tvoje jutro koje će iznedriti sve nade, ispuniti snove i doneti radost.
Ne propuštaj ništa što te može učiniti srećnim i nasmejanim.
Šta je unutra?
To nećete znati dok ne otvorite prozore svoje duše i dopustite joj da dotakne zračak života!
Ne zatvaraj dušu pred sjajem koji ti dan nudi.
Možda je ovo baš tvoje jutro koje će iznedriti sve nade, ispuniti snove i doneti radost.
Ne propuštaj ništa što te može učiniti srećnim i nasmejanim.
Dobro vam jutro dobri moji.
Aforizmi-Pavica
Veljović©
~ ŠAKA ŽIVOTA
Šta da radim s vama, pogledah u šaku punu sitnog semena cveća koje dobih od bake odakle i datiraju moje ljubavne veze sa cvećem. Od malena rastem uz nju i sve što smo makar i naopačke pobole u zemlju nam nasušnu niklo je. Takva nam ruka. ili nam takva plodonosna duša, ne zalazim duboko u temu...
Rastresem one semenkice u jedan slobodni ćoškić zemljice, polijem i pustim prirodi da se poigra životom.
Znate, morate nekad i to učiniti. Da osetite život nije dovoljno samo zapinjati oberučke iliti obenoške, da se slobodno izrazim ne poštujući stroge gramatičko-pravopisne propise kao što ni ne živim po inerciji zvanoj: kud svi tu i Muja. Život mora da pokaže i zube, da raspovije pelene i razbatrga nogama, da razgrne, razotkrije i ogoli kako bi se nazvao životom.
Prošlo je neko vreme i nešto je niklo. Po inerciji, najači opstaju. Smo jedan mali, tobož nejačak, smuljan u ćošku bez dovoljno svetlosti, zakržljao i naizgled beskoristan, privukao mi je startnu pažnju.E, ti ćeš opstati, opsujem po koju u sebi sa željom da iz njega izvučem ono što prepoznajem: želju da živi! Jer u suprotnom prepustio bi se očaju, pao do zemlje, potonuo, pojeo bi ga crvić i šta sve ne još što se dogodi onima koji neće da se bore.
Ovaj moj mališa je hteo. Prepoznala sam to po iskrivljenoj stabljici koja se uspinjala ka suncu iako nakrivljen kao strpljiva baba za šalterom pred penziju. Nekako je hrlio tom životiću boreći se sa grupom ostalih snažnih, moćnih izdanaka, ojačalih pred njim koji su pretili da ga uguše svojim postojanjem, ali je delovao neustrašivo.
Iščupala sam ga i izdvojila iz te mase u kojoj je, meni se bar činilo, i sam štrčao svojom posebnošću. Možda je to bio samo poriv moje prirode da se nadjem onima koji su najslabiji, najmanji, najtananiji po osećanjima, potreba da zaštitim, pomognem, iskorenim iz zla i pomognem da iznova zaživi. Ne znam, ali znam da su mi pažnju oduvek zaokupirali baš ti koje niko neće.
Ja sam htela!
Osećaj me nije prevario! U masi jakih, on je sad uspeo da se izdvoji. Nije se pokondirio kao ostali, samo je dao sve najbolje od sebe: cveta, miriše i šepuri se prema suncu. Dobio je novi život i ume to da ceni. Iako mali, zakržljao i nikakav posato je lep cvetić. Njegova je snaga baš u tome što je pokazao svoje slabosti i istovremenu želju da uspe!
Isto je i sa ljudima!
Uvek će biti onih koji štrče. Ne slamajmo im grane već im pomozimo da olistaju, razgranaju, protegnu se do svoga sunca i verujte mi: po inerciji, sve nam se to vrati.
Moj mališa se izdvojio iz mase, nije ga ugušila, uspeo je!
Znam, znam, volim ga jer me podseća na sebe samu...
Tu je ta suština prepoznavanja......
Aforizmi-Pavica Veljović©
Šta da radim s vama, pogledah u šaku punu sitnog semena cveća koje dobih od bake odakle i datiraju moje ljubavne veze sa cvećem. Od malena rastem uz nju i sve što smo makar i naopačke pobole u zemlju nam nasušnu niklo je. Takva nam ruka. ili nam takva plodonosna duša, ne zalazim duboko u temu...
Rastresem one semenkice u jedan slobodni ćoškić zemljice, polijem i pustim prirodi da se poigra životom.
Znate, morate nekad i to učiniti. Da osetite život nije dovoljno samo zapinjati oberučke iliti obenoške, da se slobodno izrazim ne poštujući stroge gramatičko-pravopisne propise kao što ni ne živim po inerciji zvanoj: kud svi tu i Muja. Život mora da pokaže i zube, da raspovije pelene i razbatrga nogama, da razgrne, razotkrije i ogoli kako bi se nazvao životom.
Prošlo je neko vreme i nešto je niklo. Po inerciji, najači opstaju. Smo jedan mali, tobož nejačak, smuljan u ćošku bez dovoljno svetlosti, zakržljao i naizgled beskoristan, privukao mi je startnu pažnju.E, ti ćeš opstati, opsujem po koju u sebi sa željom da iz njega izvučem ono što prepoznajem: želju da živi! Jer u suprotnom prepustio bi se očaju, pao do zemlje, potonuo, pojeo bi ga crvić i šta sve ne još što se dogodi onima koji neće da se bore.
Ovaj moj mališa je hteo. Prepoznala sam to po iskrivljenoj stabljici koja se uspinjala ka suncu iako nakrivljen kao strpljiva baba za šalterom pred penziju. Nekako je hrlio tom životiću boreći se sa grupom ostalih snažnih, moćnih izdanaka, ojačalih pred njim koji su pretili da ga uguše svojim postojanjem, ali je delovao neustrašivo.
Iščupala sam ga i izdvojila iz te mase u kojoj je, meni se bar činilo, i sam štrčao svojom posebnošću. Možda je to bio samo poriv moje prirode da se nadjem onima koji su najslabiji, najmanji, najtananiji po osećanjima, potreba da zaštitim, pomognem, iskorenim iz zla i pomognem da iznova zaživi. Ne znam, ali znam da su mi pažnju oduvek zaokupirali baš ti koje niko neće.
Ja sam htela!
Osećaj me nije prevario! U masi jakih, on je sad uspeo da se izdvoji. Nije se pokondirio kao ostali, samo je dao sve najbolje od sebe: cveta, miriše i šepuri se prema suncu. Dobio je novi život i ume to da ceni. Iako mali, zakržljao i nikakav posato je lep cvetić. Njegova je snaga baš u tome što je pokazao svoje slabosti i istovremenu želju da uspe!
Isto je i sa ljudima!
Uvek će biti onih koji štrče. Ne slamajmo im grane već im pomozimo da olistaju, razgranaju, protegnu se do svoga sunca i verujte mi: po inerciji, sve nam se to vrati.
Moj mališa se izdvojio iz mase, nije ga ugušila, uspeo je!
Znam, znam, volim ga jer me podseća na sebe samu...
Tu je ta suština prepoznavanja......
Aforizmi-Pavica Veljović©
... Noći
su beskraji i utočišta mnogim dušama.
Kada se jutru ne nazire kraj, glava je sklona klonuću, misli haotičnom rasporedu, a srce aritmičnom besmislu udaraca u prazno.
Ima tako tih noći kad očaj nadvlada sve snove i kad, bežeći u sebe, bežimo od samih sebe. Svuda je mrak. Tabanaju sećanja. Prolama se jauk tišine u duši.
A onda, vodjena intuicijom, otvaraju se vrata skrivenih zrikavaca koji, pulsirajući u ritmu noćnoga beskraja, kažu da si stvoren da pobediš!
I noć.
I sebe!
Čovek si. Istupi hrabro u borbu sa samim sobom.
Ako to učiniš, sa prvim korakom si pobednik!.....
Aforizmi-Pavica Veljović©
Kada se jutru ne nazire kraj, glava je sklona klonuću, misli haotičnom rasporedu, a srce aritmičnom besmislu udaraca u prazno.
Ima tako tih noći kad očaj nadvlada sve snove i kad, bežeći u sebe, bežimo od samih sebe. Svuda je mrak. Tabanaju sećanja. Prolama se jauk tišine u duši.
A onda, vodjena intuicijom, otvaraju se vrata skrivenih zrikavaca koji, pulsirajući u ritmu noćnoga beskraja, kažu da si stvoren da pobediš!
I noć.
I sebe!
Čovek si. Istupi hrabro u borbu sa samim sobom.
Ako to učiniš, sa prvim korakom si pobednik!.....
Aforizmi-Pavica Veljović©
O KNJIGAMA
Dobara se baš nakupilo.
I meni se "nakupilo". Koječega....
A kad mi se tako nakupi, ja se skalupim uz sva ta dobra, raskalupim svoje tišine i ćutim na svim jezicima knjige.......
Psttttttt, rekovalescencija u toku.
Aforizmi-Pavica Veljović©
Dobara se baš nakupilo.
I meni se "nakupilo". Koječega....
A kad mi se tako nakupi, ja se skalupim uz sva ta dobra, raskalupim svoje tišine i ćutim na svim jezicima knjige.......
Psttttttt, rekovalescencija u toku.
Aforizmi-Pavica Veljović©
Žao mi je ljudi koji
nemaju u sebi pozitivne note života.
Žao mi ih je, jer nose tamne terete sopstvenih misli, osećanja i praznina.
Žao mi je i onih koji ni iz čega ne umeju da izvuku pozitivnu, i u svemu što ugledaju, po mehanizmu sopstvenog delovanja, vide samo tamne mrlje.
Da je život lak svako bi se mogao nazvati živim.
Ne, on je borba.
Ali se definitivno ne može svako nazivati- borcem!
Aforizmi-Pavica Veljović©
Žao mi ih je, jer nose tamne terete sopstvenih misli, osećanja i praznina.
Žao mi je i onih koji ni iz čega ne umeju da izvuku pozitivnu, i u svemu što ugledaju, po mehanizmu sopstvenog delovanja, vide samo tamne mrlje.
Da je život lak svako bi se mogao nazvati živim.
Ne, on je borba.
Ali se definitivno ne može svako nazivati- borcem!
Aforizmi-Pavica Veljović©
Нема коментара:
Постави коментар