ŽONGLIRAJ, SRBIJO
Pet jaja, tri hleba, toalet papir, "Novosti" i "Politika" obeležiše i ovonedeljnu jutarnju kupovinu. Opa, od jutros se baš razbacuješ, lutko. Na petočlanu porodicu čak pet jaja i dvoje novina- što je mnogo, mnogo je, proleti mi brzinski kroz sijaset ostalih dubokomislenija. Biće bolje, ječi sa televizora, a ja, stimulativno podstaknuta tim rečima zapeh za mačka te razvalih glavom o sopstvene tripove da ipak neće biti kako kažu. Televiziju niti gledam, niti slušam,a bogami niti plaćam. Sve je to zato, jer ne mogu da se odlučim da li da je ne platim od plate koju mi ne daju deceniju već ili od one koju su mi oduzeli kad sam se primila na patriotizam i lojalnost državi kao nedoprcani tetreb te podmetnuh sopstvena ledja za suzbijnje "bele kuge"! Taman kad bejah u ekstazi, ostadoh bez posla. U četvrtom mesecu.
Čija li je kuga veća da li mogu znatiiiiiiii.... Pevam izvrnuto teškog narodnjaka da blažim rane. Bolje da blažim no da ližem. Koječega nečijeg! I ti, bedo bedna, čija li si veća?! Zašto se kriješ iza ,našminkanih osmehom, lica uštogljrnih, tobož nasmejanih, namazanih "šarenobojkom" nam nasušnom i to baš sad kad nam je to jedini uslov za ulazak u... U božiju mater, pu! Otpljujem tako,a ono mi se vrati. Direkt u lice! U oba obraza! Uh, dobro je, obrazovana sam te me to uteši, jer šta bih i dan danas radila na Birou za zapošljavanje da nemam obrazovanje?! Znam- bila bih ministar. Neki. Nečega. Negde. Ili možda propali direktor neke propale firme. Recimo "Zekstre". E, pa taj je mene od jutros i nagazio! I pokrenuo vodotočinu i svega ostaklog što se strpljivo taložilo poslednjih dana.
Znate, ima "Politika" satiričnu stranu zbog koje je ustvari i kupujem. I da se razumemo, to činim samo nedeljom. Pošto ispratim aktivnost kolega odmah prelazim na rubriku "Rekli su..." A tamo kad ga reknu, reknu ga za sve pare! E, to je tek satiranje, narode moj! Propali direktor / propao, ali ne u zemlju od stida /propale firme zbog kojih je i sama država propala, raspala se, razbucana, rasparčana, raskomadana, razranjavana, rasčerečena, rastrgnuta, raspomamljena, razkezečna, razuverena i .... Ra, Ra, Ra! Ra-spu-ćin!!! Jer nemam ništa protiv Boga Sunca -Ra, ali nama sve najgore na to RA počinje, naši bogovi nemaju milosti!
Elem, citiram/ a sve kontam kako to čini umilnim glasićem i trepće li mu ga trepće / " Pre nego je postao premijer Aleksandar Vučić je kod nas kupovao odela i bio je veoma skroman, toliko da nikad nije zatražio ni popust.", veli direktor raspandrčene, raspale, rasčerečene, raskomadane, rasitnjene, razbarušene "Zekstre" čiji radnici plate dobijaju u tovnim pilićima, rasparenim čarapama, uniformama protivpožarne zaštite i skupim odelima iste koja i uz najbolju volju ne mogu da uvale nikom, jer su nas najpre ogolili,a potom počeli da krešu! Prihode, dakako. Naši seksovi nisu plodotvorni, blagosnoradjajući, čedomilni, već hard toliki da komotno na kovertiranim alimentacijama nakon svakog radjanja mečke može da stoji- zabranjeno za sve uzraste!
Juče vodim potomstvo da ih približim knjizi. Sve nejač, ali nije mi mene žao. Zagledana u život oko sebe pažnju mi privlači mladić na semaforu. Pali se crveno! Na semaforu, meni u glavi, mladiću na licu! Postidjen onoga čime mora da se bavi kako bi ispoštovao reformisane sisteme i zakone Srbije majke, da bi preživeo! Umetnik! Preživljava na ulici! Prodaje sebe najbolje što ume, a ume! Baca drvene čunjeve izvodeći umetnički performans, savršeno to radi. I savršeno crveni! Vidi li ovo neko sem mene?! Bože, ima li te?!, vrištim u sebi ne skidajući pogled sa mladića koji izvrće šešir krećući se dostojanstveno i istovremeno postidjeno medju nezainteresovanim vozačima. Ima, ima Boga, eno ga slika se napućen uz Angelu Merkel kako bi joj oprostio što je baš svog sugradjanina poslala u ovu neku državu u kojoj žive nečija deca koja brane dostaojanstvo svojih majki- spremačica.
Prošlo je skoro mesec dana od kad čekam da ovovladajuća garnitura, pripadnici ovovladajuće državne garniture, odobre moju promociju. Vukli su me za rukav, sad se uvlače u rupe. Mišije, daklako. Ko sme da ima veća muda od premijera?! Satiričari, razume se. Ovakvi kao ja. Ali kastracija umetnosti iliti popularno u nas- cenzura, je neizostavna. Ucene tipa "Može, ali da čitaš samo erotiku.." jasno su mi stavile do znanja da se ovima jebe za nas! Gledaju samo svoje dupe! Naravno, nisam pristala na nepotpun seks, pa smo se razveli. Sutra idem da tražim pare predsedniku opštine za knjigu koju sam u prvi mah nesmotreno poklonila, pošto će, naglasiću mu, time pokriti humanu stranu iste. Nisu oni naučili da daju, samo da obećavaju! I tako vekovima... A ovi.. Ovi su najgori od svih!
Vraćam se "Politici". Poslednja strana iste potvrdjuje koliko smo živahna nacija, ali dok do poslednje strane ne stignemo... Žongliraj, Srbijo!!!
Čija li je kuga veća da li mogu znatiiiiiiii.... Pevam izvrnuto teškog narodnjaka da blažim rane. Bolje da blažim no da ližem. Koječega nečijeg! I ti, bedo bedna, čija li si veća?! Zašto se kriješ iza ,našminkanih osmehom, lica uštogljrnih, tobož nasmejanih, namazanih "šarenobojkom" nam nasušnom i to baš sad kad nam je to jedini uslov za ulazak u... U božiju mater, pu! Otpljujem tako,a ono mi se vrati. Direkt u lice! U oba obraza! Uh, dobro je, obrazovana sam te me to uteši, jer šta bih i dan danas radila na Birou za zapošljavanje da nemam obrazovanje?! Znam- bila bih ministar. Neki. Nečega. Negde. Ili možda propali direktor neke propale firme. Recimo "Zekstre". E, pa taj je mene od jutros i nagazio! I pokrenuo vodotočinu i svega ostaklog što se strpljivo taložilo poslednjih dana.
Znate, ima "Politika" satiričnu stranu zbog koje je ustvari i kupujem. I da se razumemo, to činim samo nedeljom. Pošto ispratim aktivnost kolega odmah prelazim na rubriku "Rekli su..." A tamo kad ga reknu, reknu ga za sve pare! E, to je tek satiranje, narode moj! Propali direktor / propao, ali ne u zemlju od stida /propale firme zbog kojih je i sama država propala, raspala se, razbucana, rasparčana, raskomadana, razranjavana, rasčerečena, rastrgnuta, raspomamljena, razkezečna, razuverena i .... Ra, Ra, Ra! Ra-spu-ćin!!! Jer nemam ništa protiv Boga Sunca -Ra, ali nama sve najgore na to RA počinje, naši bogovi nemaju milosti!
Elem, citiram/ a sve kontam kako to čini umilnim glasićem i trepće li mu ga trepće / " Pre nego je postao premijer Aleksandar Vučić je kod nas kupovao odela i bio je veoma skroman, toliko da nikad nije zatražio ni popust.", veli direktor raspandrčene, raspale, rasčerečene, raskomadane, rasitnjene, razbarušene "Zekstre" čiji radnici plate dobijaju u tovnim pilićima, rasparenim čarapama, uniformama protivpožarne zaštite i skupim odelima iste koja i uz najbolju volju ne mogu da uvale nikom, jer su nas najpre ogolili,a potom počeli da krešu! Prihode, dakako. Naši seksovi nisu plodotvorni, blagosnoradjajući, čedomilni, već hard toliki da komotno na kovertiranim alimentacijama nakon svakog radjanja mečke može da stoji- zabranjeno za sve uzraste!
Juče vodim potomstvo da ih približim knjizi. Sve nejač, ali nije mi mene žao. Zagledana u život oko sebe pažnju mi privlači mladić na semaforu. Pali se crveno! Na semaforu, meni u glavi, mladiću na licu! Postidjen onoga čime mora da se bavi kako bi ispoštovao reformisane sisteme i zakone Srbije majke, da bi preživeo! Umetnik! Preživljava na ulici! Prodaje sebe najbolje što ume, a ume! Baca drvene čunjeve izvodeći umetnički performans, savršeno to radi. I savršeno crveni! Vidi li ovo neko sem mene?! Bože, ima li te?!, vrištim u sebi ne skidajući pogled sa mladića koji izvrće šešir krećući se dostojanstveno i istovremeno postidjeno medju nezainteresovanim vozačima. Ima, ima Boga, eno ga slika se napućen uz Angelu Merkel kako bi joj oprostio što je baš svog sugradjanina poslala u ovu neku državu u kojoj žive nečija deca koja brane dostaojanstvo svojih majki- spremačica.
Prošlo je skoro mesec dana od kad čekam da ovovladajuća garnitura, pripadnici ovovladajuće državne garniture, odobre moju promociju. Vukli su me za rukav, sad se uvlače u rupe. Mišije, daklako. Ko sme da ima veća muda od premijera?! Satiričari, razume se. Ovakvi kao ja. Ali kastracija umetnosti iliti popularno u nas- cenzura, je neizostavna. Ucene tipa "Može, ali da čitaš samo erotiku.." jasno su mi stavile do znanja da se ovima jebe za nas! Gledaju samo svoje dupe! Naravno, nisam pristala na nepotpun seks, pa smo se razveli. Sutra idem da tražim pare predsedniku opštine za knjigu koju sam u prvi mah nesmotreno poklonila, pošto će, naglasiću mu, time pokriti humanu stranu iste. Nisu oni naučili da daju, samo da obećavaju! I tako vekovima... A ovi.. Ovi su najgori od svih!
Vraćam se "Politici". Poslednja strana iste potvrdjuje koliko smo živahna nacija, ali dok do poslednje strane ne stignemo... Žongliraj, Srbijo!!!
#Pavica Veljović©
Нема коментара:
Постави коментар