Priča iz života
Rešila sam da prihvatim na čuvanje malo dete. Taman toliko da stane u srce i topli dom. Na mojih troje plus muž-jedinac, to bi bilo pet deCeta.
U kući već dva dana revolucija!
Strah od napuštanja zamaskiran ozbiljnim licima ćerkastim i tobož tužnim očima manipulatorskim plavookastim sa navijačkom opcijom od strane im takođe ljubavno-sebičnog oca: "Hej, klinci, dont siki-riki, nema od tog posla ništa!"
Milioni pundravaca šeta već drugi dan unezvereno kroz kuću pitajući iz časa u čas:
Ko će SAD da spava pored mame?!
Kako TO misli da ga NAŠA mama nosa, hrani, ljubi, češka?! A nas neka svrbi, aha, aha!
Čija je mama zapravo?! E, njegova nije! E, baš neće biti!
Jel" može svaki dan da se menja neko drugo dete, pa koje nam se svidi da bude naše?
Gde će spavati?! Pa kod nas je toliko tesno da zapinjemo jedni za druge,a dva ljudA i tri deCeta i sijaset razbacanih igračaka je sasvim srećno i bez TOGA! Ako Bobi i Mačak čuju i oni će hteti u porodicu, biće tužni!
Ne može u našu sobu, tu mi nemamo mesta, spavamo sa mamom i jedva nam stanu dva medveda, tri "Brazz lutke", sedam kinder-igračaka, tatin "francuski" i modla za sitne kolače. Naša mama samo za nas miriše na vanilu i kokice!
Ne može ni u dnevnu sobu! Ne! Tamo tek nikako!
To bi značilo potpuni poraz!
Tamo spava tata, pa bi mama morala za TO da unese NAŠ krevetac i da se preseli kod tate na spavanje. Ne! Nikako! Napušta nas, znali smo! Uostalom, tata jako hrče, a bebe to ne vole. Juhu! Eto, hteli smo mi, samo stvarno nema spavanja od tate. A i čarape mu jako smrde, to guši decu.
A kod nas u kući bude i opasno! To bebe isto ne vole! Kad mama tiho viče, tata jako ćuti! I kad igramo "Čoveče, ne ljuti se" mama je toliko dobar igrač da tatu "izbaci" čak i iz kuće!
Najupornija u ideji da spreči ulazak malog "stranca" u naš dom i život je najmlađa, Marija, praveći balanse: "Imam ideju! Pare u džep, dete u "pomoćno"! "
Lepo sam molila ove sa "Biroa" da mi nađu bilo kakav posao.
Bilo kakav!, rekoh im. Znam koliko sam "bolećiva" na decu i da svaki ostanak u kući ima, kako prednost, tako i svoju posledicu- sebičnu vezanost. Evo, čujem novi plan- ženiće mi se ćerke!
Ipak će dom biti pun dece. Dobro je. Ipak je ova sebičnost samo prolazna faza.
Od "TOGA" ne odustajem makar primenila i traumu iz detinjstva- ja sam vas rodila, ima da bude kako ja kažem!
U kući već dva dana revolucija!
Strah od napuštanja zamaskiran ozbiljnim licima ćerkastim i tobož tužnim očima manipulatorskim plavookastim sa navijačkom opcijom od strane im takođe ljubavno-sebičnog oca: "Hej, klinci, dont siki-riki, nema od tog posla ništa!"
Milioni pundravaca šeta već drugi dan unezvereno kroz kuću pitajući iz časa u čas:
Ko će SAD da spava pored mame?!
Kako TO misli da ga NAŠA mama nosa, hrani, ljubi, češka?! A nas neka svrbi, aha, aha!
Čija je mama zapravo?! E, njegova nije! E, baš neće biti!
Jel" može svaki dan da se menja neko drugo dete, pa koje nam se svidi da bude naše?
Gde će spavati?! Pa kod nas je toliko tesno da zapinjemo jedni za druge,a dva ljudA i tri deCeta i sijaset razbacanih igračaka je sasvim srećno i bez TOGA! Ako Bobi i Mačak čuju i oni će hteti u porodicu, biće tužni!
Ne može u našu sobu, tu mi nemamo mesta, spavamo sa mamom i jedva nam stanu dva medveda, tri "Brazz lutke", sedam kinder-igračaka, tatin "francuski" i modla za sitne kolače. Naša mama samo za nas miriše na vanilu i kokice!
Ne može ni u dnevnu sobu! Ne! Tamo tek nikako!
To bi značilo potpuni poraz!
Tamo spava tata, pa bi mama morala za TO da unese NAŠ krevetac i da se preseli kod tate na spavanje. Ne! Nikako! Napušta nas, znali smo! Uostalom, tata jako hrče, a bebe to ne vole. Juhu! Eto, hteli smo mi, samo stvarno nema spavanja od tate. A i čarape mu jako smrde, to guši decu.
A kod nas u kući bude i opasno! To bebe isto ne vole! Kad mama tiho viče, tata jako ćuti! I kad igramo "Čoveče, ne ljuti se" mama je toliko dobar igrač da tatu "izbaci" čak i iz kuće!
Najupornija u ideji da spreči ulazak malog "stranca" u naš dom i život je najmlađa, Marija, praveći balanse: "Imam ideju! Pare u džep, dete u "pomoćno"! "
Lepo sam molila ove sa "Biroa" da mi nađu bilo kakav posao.
Bilo kakav!, rekoh im. Znam koliko sam "bolećiva" na decu i da svaki ostanak u kući ima, kako prednost, tako i svoju posledicu- sebičnu vezanost. Evo, čujem novi plan- ženiće mi se ćerke!
Ipak će dom biti pun dece. Dobro je. Ipak je ova sebičnost samo prolazna faza.
Od "TOGA" ne odustajem makar primenila i traumu iz detinjstva- ja sam vas rodila, ima da bude kako ja kažem!
#Pavica V.
Нема коментара:
Постави коментар