UPAMTI GDE SI STAO!

Bila nekakva snajka u narodu. Bio i nekakav vic o snajki. Pričaše ga tako gde snajku nekakav baja tobož siluje,a ona, sirota, kad dođe pred sudiju reče da joj najteže pade to, kad podiže noge, te upade trunje u oči iz opanaka i nije videla koliki je.
Nije zgodno. Eto ja znam, na primer, sebe. Pa ja bih crkla od radoznalosti!
Rekla bih- čekaj malko samo da isturim trunke iz očiju, pa ti siluj, a ja ću kod sudije da sredim stvari! Nemoj da brineš ništa, sve ću na sebe da svalim, časna reč! Čekaj samo da ih isturim, vrag ih odneo, gde sad upadoše kad im vreme nije, a ti upamti gde si stao.  Ako bi nastavio, ubijte me!
Mene ovakvu ni muž više ne muva onako, no sve viče: "Ženo, brate..."
Tolika sam ti drugarčina. Ne umem to ni da sakrijem.