BRANKICA DAMJANOVIĆ ( NOVINAR I PISAC )

Није све онако како се чини, не. Чула сам много пута кад о неком шаљивџији кажу: "Благо њему, живеће сто година. Низашта се не секира". То је само наизглед тако. Моје искуство са људима који стално збијају шале и "терају" околину у необуздан смех је такво да сам готово сигурна да хумором покривају неку бол. Не може се увек бити насмејан и раздраган. За то је потребно бити дете или бити мудрац. Па и она дође време тишине. Или плача. Зашто да не. Код нас је још увек срамота рећи како се стварно осећамо и онда глумимо осећање које немамо. А то, читала сам, није здраво. Потискивање је увек одложена катастрофа, сразмерно јача дужини трпљења. Људски је осећати се повређено, бити љут или тужан. Мени није поребно да будем увек насмејана али ми је насушно потребно да будем споља оно што сам унутра. То је склад. То је јединство. Са собом. А кад се оно постигне, онда се лако уклапамо и у свет око нас. Тек кад смо и сами цели, са свим што јесмо, постајемо употребљив делић слагалице света.

 Hej, još mi "Dobro je" kruži po prijateljima , neverovatno! Od toliko knjiga koje sam davala na čitanje i zajam, Tvoja se ne zaustavlja kod kuće! Znači, "Dobro je , rekoh dragoj Brankici i najtoplije preporučujem njenu knjigu- "Dobro je" u kojoj svako slovo i redak otkucavaju ljudsku dušu, plene ljubavlju i životom, plemenitošću i svim onim vrednostima kojima Brankica, na način na koji ih ističe, nije dozvolila da budu zaboravljene. Hvala Ti!