Na jedvite jade sakupim ostatke sebe rasute po prašnjavim drumovima bespuća. U igri zvanoj život, uvek sam izvlačila deblji kraj dok su asovi bivali u pogrešnim rukama. Previše je onih prepredenih koji varaju ne bi li se dokopali jedinog nečeg do čega je samo vama stalo i čiju ste vrednost samo vi umeli da procenite, onako, srcem, intuicijom.
Jedini Džoker bila je duša, ali nju nisam ni htela ni želela da založim. Nikad!
Nju sam čuvala da im je, u trenutku svoje pobede nad svim tim maskama i karikaturama koje su mi se kezile u lice, besomučno pokušavajući da izobliče i moje poglede na život, radost i svet, natrljam u nos i pokažem kako je najvažnije biti i ostati čovek čak i onda kada vas nedaće kaišaju,a noge bose gaze užarene pogane jezike čiji vrh oštrice zguli tek sraslo, još uvek "krastavo" srce.
Miokardični tonovi istog daju mi do znanja da borbi nikada nije kraj.
Bar ne još uvek dokle god i poslednji titraj ne utihne u noći zvanoj bespuće života.
Jedini Džoker bila je duša, ali nju nisam ni htela ni želela da založim. Nikad!
Nju sam čuvala da im je, u trenutku svoje pobede nad svim tim maskama i karikaturama koje su mi se kezile u lice, besomučno pokušavajući da izobliče i moje poglede na život, radost i svet, natrljam u nos i pokažem kako je najvažnije biti i ostati čovek čak i onda kada vas nedaće kaišaju,a noge bose gaze užarene pogane jezike čiji vrh oštrice zguli tek sraslo, još uvek "krastavo" srce.
Miokardični tonovi istog daju mi do znanja da borbi nikada nije kraj.
Bar ne još uvek dokle god i poslednji titraj ne utihne u noći zvanoj bespuće života.
Нема коментара:
Постави коментар