DRUGA PRILIKA

- Objavili ste knjigu?! Pa šta ste čekali do sad?
- Jesam. Za knjigu vam nisu dovoljne samo reči već i zgodne prilike.
- Jeste li iskoristili svaku?
- Nisam. Nisam imala prilike, već neprilike.
- Ma nemojte mi reći?! Vi, takva žena.. Khm, khm... Sa Vama je sve neprilika.
- Jeste. Valjda su me zato ljudi i izbegavali.
- I da znate da ste za izbegavanje. Kod Vas je sve crno ili belo, nema sredine. Ko bi se lud upustio u takvo nešto?!
- Upustili su se hrabri. Dovoljno hrabri da mi kažu šta misle, upute, usmere, lupe "šamar" preko usta kad ih stisnem i sklone mrenu sa očiju kad zažmurim. Dovoljno hrabri da ih bude baš briga da li ću se naljutiti. Dovoljno ljudi da od čovečanstva naprave ljudskost samo kad bi im to neko dozvolio.
- Hoćete da kažete da ste Vi sve to dozvolili?
- Svidja li se Vama moja knjiga?
- Pitate običnu glupost! Znate moje mišljenje od početka. Retko sam doživljavao ženskog pisca kao da čitam muškog.
- Dakle, svidja Vam se, samo Vam je teško da priznate da je dobru knjigu napisala žena? Da na njoj ne piše ime i prezime, šta bi ste rekli?
- .................................................
- Vaše ćutanje potvrdjuje ono o čemu smo jednom razgovarali: svi će priznati da ste dobri, ali niko neće reći da ste bolji od njih! Jel" Vam sad jasnije zašto je moja knjiga dobra?
- Da, oštra kao i uvek.. Hm.... Da, puštali ste pravim ljudima da budu savetodavci.
- Nisam. Ja sam tim ljudima verovala! Isto kao i oni u mene.
- Evo, na vidiku neprilika, kao što rekoh!
- Gde je?! Dajte da je iskoristim. Možda drugu priliku neću ni imati!

‪#‎Pavica‬