* VETROJEBINA *
Rešili Vetrovi da uvedu vanredno stanje. Što su duvali, duvali su, vreme je za promene. Najvažniji medju njima, Jebivetar, ustade i zamoli ostale da se jednoglasno izjasne o Predlogu izmene Zakona o duvanju u budućnosti.
- Što smo pirkali pirkali smo! Niko ne tera narod da drži vreo krompir. Neka ga pirkaju sami!, nadovezao se Vetropir na reči velikog Jebivetra.
- Tako je! I mi smo čvrsto rešeni da više ne raspirujemo vatre, niti hoćemo da budemo deo sistema koji podržava strane kapitalne investicije! Zašto da uvozimo monsune, uragane kraj naših prirodnih nepogoda?!, žučno se pobuni Košava.
- Košava je u pravu! Ni naša VSS( Vetrostalna Stranka Samoraspirivača) ne želi u isti koš sa ostalim produvačkim aparatom. Podržavam Predolg izmena Zakona o duvanju, jer smatram da smo sposobni da sa svojih teritorija sve oduvamo i sami!", ne čekajući da dobije reč prirodno se nadovezao neki vetrić sa Južno-Moravskog okruga, mali, ali vetritačan.
- Ni nama nije u interesu da non-stop duvamo bez nadoknade. Sve je više praznih glava koje su oguglale na nas. Čemu onda zaludno duvanje? Dajte nam nove lokacije! Hoćemo da duvamo, ali da se to plaća!, uzviknu Promaja i zalupi vratima.
- Pustite Promaju, ona samo lupa. Ako mi odustanemo ko će vijoriti zastavu? Iščeznuće i poslednje obeležje naše teritorije, a produvane i izrondjane neće nas nigde primiti, začu se odnekud Povetarac osvrćući se oko sebe sa pitanjem da li ga je uopšte neko čuo.
- Meni je sve ravno do Kosova! Odakle god da dunem negde će planuti, reče Severac i pirne u pravcu Jebivetra kao da mu se smeje u lice.
- Duvanje je Srbija!!! Duvanje je Srbija!!! Ooo-le! Oooo-leee!, zaduva iz poslednjeg reda.
- Ko, bre, ubaci ovu izdajicu medju čestite domaće Vetrove. Duvaj dole s mirom ili napusti UDAV( Udruženje Duvačkih Apelacionih Vetrova ), obratiše se Ratnom Vihoru, ali je on odavno kranijalno produvao, zveknula ga Promaja kroz glavu te se ni ne seća šta mu je bila svrha, važno je da on vekovima duva istu pesmu i baš ga je bilo briga šta jedan Jebivetar ima da dune narodu u lice.
Jebivetar ih je sve posmatrao sa pažnjom. Smeškao se u sebi zadovoljan ostvarenjem svoga plana. Razduvalo se sa svih strana toliko da se nije znalo ko duva, a ko vodu nosi. Nose se i veće stvari, sve zavisi od jačine Vetra. Oduvalo se sve što se moglo oduvati.
Odjednom tajac. Vetrovi se razduvaše koji kuda, ali ni jedan nije uspeo da otkloni ono što se trenutno širilo tom malom teritorijom. Pretilo je da poguši svakog ko se tu zatekao, milom ili silom. Ko nije uspeo da zbriše na vreme ne preostaje mu ništa nego da diše na škrge.
Neko je pustio Tihomira i prekinuo donošenje konačne odluke. Nama ostaje da se i dalje pitamo jesmo li stvarno poduvali?!
Rešili Vetrovi da uvedu vanredno stanje. Što su duvali, duvali su, vreme je za promene. Najvažniji medju njima, Jebivetar, ustade i zamoli ostale da se jednoglasno izjasne o Predlogu izmene Zakona o duvanju u budućnosti.
- Što smo pirkali pirkali smo! Niko ne tera narod da drži vreo krompir. Neka ga pirkaju sami!, nadovezao se Vetropir na reči velikog Jebivetra.
- Tako je! I mi smo čvrsto rešeni da više ne raspirujemo vatre, niti hoćemo da budemo deo sistema koji podržava strane kapitalne investicije! Zašto da uvozimo monsune, uragane kraj naših prirodnih nepogoda?!, žučno se pobuni Košava.
- Košava je u pravu! Ni naša VSS( Vetrostalna Stranka Samoraspirivača) ne želi u isti koš sa ostalim produvačkim aparatom. Podržavam Predolg izmena Zakona o duvanju, jer smatram da smo sposobni da sa svojih teritorija sve oduvamo i sami!", ne čekajući da dobije reč prirodno se nadovezao neki vetrić sa Južno-Moravskog okruga, mali, ali vetritačan.
- Ni nama nije u interesu da non-stop duvamo bez nadoknade. Sve je više praznih glava koje su oguglale na nas. Čemu onda zaludno duvanje? Dajte nam nove lokacije! Hoćemo da duvamo, ali da se to plaća!, uzviknu Promaja i zalupi vratima.
- Pustite Promaju, ona samo lupa. Ako mi odustanemo ko će vijoriti zastavu? Iščeznuće i poslednje obeležje naše teritorije, a produvane i izrondjane neće nas nigde primiti, začu se odnekud Povetarac osvrćući se oko sebe sa pitanjem da li ga je uopšte neko čuo.
- Meni je sve ravno do Kosova! Odakle god da dunem negde će planuti, reče Severac i pirne u pravcu Jebivetra kao da mu se smeje u lice.
- Duvanje je Srbija!!! Duvanje je Srbija!!! Ooo-le! Oooo-leee!, zaduva iz poslednjeg reda.
- Ko, bre, ubaci ovu izdajicu medju čestite domaće Vetrove. Duvaj dole s mirom ili napusti UDAV( Udruženje Duvačkih Apelacionih Vetrova ), obratiše se Ratnom Vihoru, ali je on odavno kranijalno produvao, zveknula ga Promaja kroz glavu te se ni ne seća šta mu je bila svrha, važno je da on vekovima duva istu pesmu i baš ga je bilo briga šta jedan Jebivetar ima da dune narodu u lice.
Jebivetar ih je sve posmatrao sa pažnjom. Smeškao se u sebi zadovoljan ostvarenjem svoga plana. Razduvalo se sa svih strana toliko da se nije znalo ko duva, a ko vodu nosi. Nose se i veće stvari, sve zavisi od jačine Vetra. Oduvalo se sve što se moglo oduvati.
Odjednom tajac. Vetrovi se razduvaše koji kuda, ali ni jedan nije uspeo da otkloni ono što se trenutno širilo tom malom teritorijom. Pretilo je da poguši svakog ko se tu zatekao, milom ili silom. Ko nije uspeo da zbriše na vreme ne preostaje mu ništa nego da diše na škrge.
Neko je pustio Tihomira i prekinuo donošenje konačne odluke. Nama ostaje da se i dalje pitamo jesmo li stvarno poduvali?!
Нема коментара:
Постави коментар